Turizam na Ceneju / Cenej tourism

"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja. I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha." Don Huan

                        O NASELJU                           

Mesto Čenej je staro preko 750 godina i za razliku od mnogih krajeva u Srbiji, uspelo je da odoli modernom vremenu i tranziciji. Na Čeneju kao da je vreme stalo, jer se ovde može videti veliki broj starih salaša koji danas predstavljaju osnovnu turističku ponudu ovog naselja. Na velikim, usamljenim obradivim površinama zemlje podizale su se kuće za stanovanje i svi prateći objekti, od kojih su danas neki pretvoreni u smeštajne kapacitete, a pri tome su sačuvali svoje tradicionalne vrednosti i lepote...

Naselje Čenej pripada gradskoj opštini Novi Sad i nalazi se u severo-zapadnom delu opštine. Najveći deo čine atari, a ukupna površina iznosi 9 423 hektara, od čega je 9 108 obradivih površina, a ostalo su livade, pašnjaci i šume. Graniči se sa naseljima Kisač, Rumenka, Stepanovićevo, Zmajevo, Sirig, Temerin, Bački Jarak i Kać. Nalazi se nedaleko od Novog Sada, uz magistralni put br. 11 koji povezuje Suboticu i Novi Sad. Naselje je nastalo grupisanjem salaša na nekoliko mesta koje danas čine jednu celinu. Pejićevi Salaši, Nemanovci i Kamendin nekada su se vodili kao Čenej, a danas su to samostalna naselja.

Prosečna kota nadmorske visine je 81,5 m. Atari naselja se nalaze na zoni černozema, poznatoj vrsti zemlje sa velikom plodnošću. Osnovne klimatske karakteristike naselja imaju osobine umereno kontinentalne klime sa dugim i toplim letima, ali hladnim zimama. Najčešći vetrovi koji duvaju su severac, košava i zapadni vetar koji donosi kišu. Vetrovi ovde mogu da duvaju i do 100km/h.

Čenej polako menja svoju strukturu, jer se salaši polako napuštaju, grade se ušorane ulice uz asfaltirani put sa novim objektima, tako da se salaši do kojih se ne može doći po kiši i nemaju struju napuštaju. Iz tog razloga se danas salaši bliži putevima koriste u turističke svrhe, time se čuva njihov trenutni izgled, a turistima pruža mir i odmor od svakodnevnog stresa i gradske buke. Novčanim ulaganjima i željom salašara da sačuvaju istinske vrednosti, poboljšana je infrastruktura naselja, osposobljeni su salaši za život i prihvat turista. Ovaj raj, nadomak Novog Sada, otvoren je svim ljudima za posetu. Boravak na nekom od salaša, spoj tradicije i kulture, narodnih jela, prirode i tišine, neće ostaviti ni jednog čoveka ravnodušnim.

                                          ISTORIJA NASELJA                                           

Tačno vreme kada su došli prvi naseljenici na Čenej je jako teško odrediti. Prema nekim arheološkim istraživanjima, moguće je odrediti da je nastao u periodu Neolita i Gvozdenog doba. Još uvek se ne zna da li su ova staništa bila privremena, ali se može sa sigurnošću reći da je stanište postojalo, i to isključivo po arheološkim iskopinama u okolini Novog Sada.

U severnom delu Čeneja iskopani su temelji kuće iz bronzanog doba. Nalazište pokazuje da je reč o naselju sa 15-ak kuća, građenih na površini zemlje. Na klisanskom bregu, na samom ulazu u Čenej, otkrivene su zemunice, takođe iz bronzanog doba. Takođe, kod železničke stanice Rimski Šančevi, iskopano je nekoliko grobova iz 7-8. v.n.e. kao i nekoliko keramičkih posuda na mestu današnje Temerinske petlje. Uz sve ovo pronađene su i rimske podne obloge, što ukazuje na prisustvo rimskog naroda. Svi ovi nalazi su nedovoljni da se sa preciznošću utvrdi kako se i da li se nekada živelo na prostoru današnjeg Čeneja.

U istorijskim spisima, grof i vojnik Alojzije Ferdinand Marsilji (1658-1730.g.) koji je dugo boravio na ovim prostorima, spominje rimsku tvrđavicu na Čeneju i daje nacrt osnove iste. Na još nekoliko mesta u raznim dokumentima spominju se Čenej i Rimski Šančevi, sa mapama Dunava, rimske tvrđavice. Marsilji je napisao ’’CSENEI, ANTIQUUM ROMANORUM FORTALITIUM, EX QUO, CELEBRIS ILLE ROMANORUM AGGER, INCIPIENS, AD TIBISCUM PORRIGITUR’’  što u slobodnom prevodu znači ’’Čenej je stara rimska tvrđavica, od koje počinje onaj čuveni rimski šanac i prostire se do Tise’’.

U nedostatku pisanih i arheoloških podataka, za precizno određivanje istorije ovog naselja oslanjamo se na moderna istraživanja, sa kojima bi se došlo do više podataka.

Istaživači su zaključili da je ovde postojalo nekoliko manjih naselja sa po nekoliko kuća, a prvi zapis o tome je pronađen u jednom Mađarskom dokumentu iz 1237.g. gde se Čenej spominje kao zemljište i selo koje se daruje današnjem Petrovaradinu.  Nakon izgradnje Tvrđave na sremskoj strani, značaj Petrovaradina na bačkoj strani se gubi.

Čenej se u istorijskim dokumentima spominje sa različitim imenima, i to najviše kao: Chemey, Chemely, Čemeri, Csenej, Chemen, Csemej, Chemel i Chenon. Nije sa sigurnošću utvrđeno da li se radi baš o naselju Čenej kod Novog Sada, jer u rumunskom delu Banata postoji istoimeno naselje. ’’Terra Chemey’’ se spominje u jednom kupoprodajnom ugovoru države sa jednim sveštenikom, i nedvosmisleno se u daljem tekstu kaže da je to pustara severno od Novog Sada.

Nekada su sela na ovim prostorima bila sa 10-30 zemunica, skoro cele ukopane u zemlju i pokrivene trskom. Osnovno zanimanje ljudi koji su ovde stanovali su bili stočarstvo i ratarstvo. Kroz čitav srednji vek, Čenej se spominjao zajedno sa naseljima Rivica, Mrtvaljoš i Kamendin. Početkom 18-tog veka, sva ta naselja se ujedinjuju i dobijaju naziv po najvećem od svih – Čenej.

Nakon karlovačkog mira, na Čeneju nastaju promene, a prvenstveno u arhitekturi. Sa porastom sigurnosti, i mogućnošću za dužim boravkom, kuće se grade od naboja iznad površine zemlje, i to izvan šuma, bliže pašnjacima, livadama i obradivim površinama. Formiranjem vojne granice duž Save, Dunava i Tise, Srbi koji su živeli na ovim prostorima, bavili su se stočarstvom i poljoprivredom, a po potrebi su odlazili na obale reke da rade kao vojnici. U zamenu za platu, oni su dobijali zemljište nedaleko od same granice ili živu stoku. Prema nekim navodima, na Čeneju je živelo više graničara nego u Novom Sadu, jer su uslovi za život bili više nego odlični.

Kako su izgledali salaši krajem 18-tog veka saznalo se iz jednog testamenta, gde se navodi da je posedovano: salaš sa dve pomoćne zgrade, kuću u gradu, 45 jutara zemlje 693 komada stoke većinom ovaca, nekoliko kola za vuču , posuđe, alate i 4 kazana. Nakon što je veliki broj ljudi pokušao da se doseli na Čenej, u par navrata pokušano je iseljavanje salašara u gradove, ali uz pobunu stanovnika Čeneja, i uz materijalnu štetu, to je izbegnuto.

Danas pod uticajem turizma, ovi salaši čuvaju svoj izvorni izgled i način života ljudi koji žive na njima. Granice naselja Čenej su malo izmenjene, i selo je pod uticajem urbanizacije. Međutim, želja ljudi da pobegnu od svakodnevne buke u gradu i odmora, dovela je do promene na selu. Nakon mikro-seoba iz sela u gradove radi posla i jeftinijeg života, ljudi se ponovo vraćaju u sela. Osposobljavanjem salaša za turističke usluge, ova mogućnost je omogućena i turistima koji uz boravak na salašima mogu da osete čari življenja tradicionalnog načina života.

                                            IME NASELJA                                                   

Što se tiče imena naselja Čenej, tu se dolazi do veoma ne preciznih podataka. Reč ’’čenej’’ nema nikakvo značenje u srpsko-hrvatskom ili mađarskom jeziku. Čenej se u istorijskim dokumentima spominje sa različitim imenima, i to najviše kao: Chemey, Chemely, Čemeri, Csenej, Chemen, Csemej, Chemel i Chenon, i svi oni imaju isti koren reči. Uz konsultovanje raznih istorijskih spisa i rečnika, došlo se do podatka da je ’’EJ’’ u imenu naselja, ustvari posesivni nastavak u mađarskom jeziku. A da je ’’CHEM’’ ili ’’CHEN’’ možda lično ime jednog zemljoposednika na ovim prostorima. Međutim, to je bilo samo površno istraživanje i predpostavka.

Kasnijim istraživanjima nastanka naziva, došlo se do podatka da je ’’Chemel’’ naziv plemena koji vodi poreklo iz Bugarske. Promenom naroda koji su boravili na ovim prostorima se promenilo i ime, a redosled menjanja je ovakav: Chemel - Chemen - Čenej. ''Chemen'' – je reč turskog porekla koja na srpskom jeziku znači: livada, pašnjak, travnjak sa mladom zelenom travom... što odgovara terenu Čeneja. Pleme Chemel se pretopilo u Mađare, i toponim ’’Čenej’’ je ostao kao uspomena na doba kada su bili njegovi vlasnici.

IME NASELJA:


IME NASELJA:


                       GASTRONOMIJA NASELJA ČENEJ                             

Gastronomija na Čeneju se ogleda u tipičnoj vojvođanskoj kuhinji. Gastronomija Vojvodine se formirala kao odraz složenih uslova života i geografskih karakteristika, prirodnih uslova i društvenih zbivanja na ovom prostoru. Na području Vojvodine javlja se velika mešavina kuhinja, a samim tim i veliki broj različitih jela. Ova kuhinja je mešavina različitih uticaja naroda koji vekovima žive na ovom prostoru. Na ishranu i pripremanje jela u Vojvodini, mnogo je uticao dolazak Nemaca. Oni su doneli svoja jela, običaje, pripremanje zimnice, vina, gajenje voća i vinove loze, pa je srpsko stanovništvo poprimilo dosta njihovih jela i načina pripremanja hrane. Takođe, u Vojvodini je prisutno bogatstvo kulinarskih znanja i međusobnog uticaja mađarske, rumunske i slovačke kuhinje. Danas je teško izdvojiti neka jela kao karakteristična za pojedina mesta i narode (pošto se kod više njih javljaju ista jela), jer živeći zajedno su prenosili jedni drugima svoja iskustva, običaje i stvorili vojvođansku kuhinju.

Predjelo na Čeneju se priprema od raznih životnih namirnica: sireva, suhomesnatih proizvoda, jaja i naravno testa. Svojim pikantnim ukusom, predjela otvaraju apetit i olakšavaju gostima čekanje jela koje slede. Tradicionalno vojvođansko predjelo se sastoji od: sira, gronika sa belim lukom, kobasicama, kulenom, domaćom džigernjačom, krvavicom, švarglom, dimnjenom šunkom, domaćom slaninom, čvarcima, pihtijama i mnogih drugih.

Glavno jelo na Čeneju se pravi od pečene, pohovane ili dinstane svinjetine, živinskog mesa, junetine, jagnjetine ili ovčetine. Nedeljom ili praznicima uglavnom se priprema pečeno meso sa prilozima i salatama. Prilozi koji se najčešće koriste su: grašak, boranija, spanać, kelj, tikvice, đuveč, i krompir koji se priprema u različitim oblicima. Od jela tu se nalaze još: gulaš, paprikaš, pasulj, punjene paprike, sarme, pilav, musaka, bećar paprikaš... Specijalitet predstavljaju zelene sarme od listova vinove loze i pijani šaran. Pre svakog glavnog jela se služe čorbasta jela. To su uglavnom razne supe poput: morčije supe, pileće, juneće, pačije, guščije, supe od fazana, petla, pa čak i goluba. U supu se stavljaju domaći rezanci, knedle, flekice za supu, derviš ili tarana. U slučaju kada je glavno jelo od ribe, uvek se sprema riblja čorba.Osim ove čorbe postoje još i paradajz čorba, bela čorba, čorba od fazana, kisela čorba od zeca...

Za dezert se najčešće prave rezne štrudle, gibanice, krofne, rezanci s makom, gomboce, koh, lenje pite, rigojanči, žerbo kocke, vanilice, krempita, princes krofne, oblatne...

OBAVESTENJA:

Poštovani posetioci, ukoliko želite da primate obaveštenja o izmenama sajta, molimo Vas da se registrujete na našem sajtu i informacije će Vam biti dostavljene na Vašu e-mail adresu. Takođe, novosti možete pratiti na našoj FaceBook strani. Hvala na poseti i podršci.

** ZBOG VANREDNOG STANJA I ELEMENTARNIH NEPOGODA ODLAŽE SE MANIFESTACIJA ''ČENEJ U MAJU''**
Novi termin zakazan je za Subotu 31.5.2014. Više info na: 063/502445

Pratite nas na Facebook-u:


LINKOVI:





























BANNER:

Poštovani, ukoliko želite da postavite reklamu za naš Web sajt na Vašoj stranici, molimo Vas kopirajte sliku iznad i/ili kreirajte link sa našom adresom. Zahvaljujemo Vam na saradnji.